Oblik i boja duše

Kako doživljavaš umetnost? I šta je ona uopšte za tebe? Da li prepoznaješ sebe u onome šta vidiš, ili čuješ? Ukoliko to jeste slučaj, rekao bih da je to umetnost. Ali ne bilo kog sebe, to bi bilo apsurdno. Već onog dubinskog, „ja" koje oseća, a ne „ja" koje razmišlja. Drugim rečima, oslikavanje duše na papir, platno, pretapanje u muziku ili kako god. To je dar privilegovanih, dok sa druge strane ogledala stojimo mi, jednako privilegovani da prepoznamo oblik i boje naših osećanja, prepustimo se i, u skladu sa današnjim vremenom rečeno, konektujmo se sa samim sobom.

Kada sve ovo sublimiramo u jedan iskaz, reklo bi se da je umetnost videti golim očima sebe iznutra. Bilo da se sam oslikaš, ili vidiš/čuješ svoju dušu.

Naravno, kapitalizam je od svih nas stvorio potrošače, a od svega robu sa adekvatnom cenom. Pa tako smo i umetnost počeli da vrednujemo naspram novca. Dakle, uživanje u vlastitim emocijama košta u zavisnosti koliko su te emocije, nazovi vredne. Svesni smo da drugi procenjuju, umesto nas, koliko para vredi da vidimo sebe iznutra.

Moj savet je, pusti procenu, sam sebe najbolje poznaješ i jedino merilo je naspram tebe, u tvojim očima, u tvojoj duši. Samo, pronađi tog sebe i pronađi svoju harmoniju.

#harmonyandunderstanding

Posted in PozitivNI.